Industrija bezbednosti i zdravlja na radu (BZR) se konstantno prilagođava i menja. Prelaskom u novu deceniju u ovoj industriji se oblikuje nekoliko trendova koji će uticati na radnike, profesionalce u BZR i organizacije u celini.
ISO 45001 će se usvajati na globalnom nivou, što na kraju zahteva od rukovodstva organizacije da preuzmu veću odgovornost za pitanja BZR. Angažovanje na nivou organizacije je još jedna ključna prednost ISO 45001, a kako sve više i više organizacija dobija sertifikat, trebalo bi da se vidi veći naglasak na radnicima koji aktivno učestvuju u razvoju, planiranju, primeni i stalnom unapređenju sistema upravljanja BZR.
Industrija BZR je počela da izaziva organizacije da na tri različita područja svog poslovanja vide različito – kako je definisana BZR, uloga radnika i fokus poslovanja. Ovakav način razmišljanja će navesti mnoge organizacije da odustanu od tradicionalnih bezbednosnih vrednosti poslovanja i kontrole radi jednostavnijih procesa.
Organizacije će morati da počnu da razvijaju inicijative za BZR odozdo na gore – umesto da ih nameće odozgo, nadole. To znači iskorištavanje veština i kompetencija radnika, negovanje pozitivnih uslova na radnom mestu i manje oslanjanje na birokratiju.
Ne treba se samo oslanjati na etičnost i kvalitet rada profesionalaca u BZR, jer oni su to prihvatili odavno. Fokus je na onima iznad profesionalaca za BZR tj, na organizacijama i zakonodavcu. Profesionalci u BZR su više zainteresovani na to šta ima da kažu organizacije i zakonodavac šta je bezbedno, umesto šta kažu radnici šta je bezbedno.
Kada je u pitanju bezbednost, organizacije često prate ideju da je pitanje dobre procedure sve što je potrebno da bi radnici dobili rešenje. To jeste dobra stvar i postoje razlozi za to sigurno, ali poenta ovog pitanja je da li je ovo pogrešno i da li treba da se promeni. BZR pored toga što radi u službi poslodavca u zaštiti njegovih zakonodavnih interesa na ispunjavanje birokratskih i zakonodavnih zahteva, treba da bude orijentisana na podršku i radnicima. Trebalo bi pitati radnike šta im je potrebno, umesto zašto ne prate pravila, uputstva, procedure…
Zato je potrebno na drugačiji način prići rešavanju problema primene mera BZR. Na koju god događaj posvećen BZR (Konferencija, Seminar,…) da se ode, dobiju se od predavača novi načini i alati, koji su dizajnirani kako bi pomogli da radnici poštuju pravila i procedure, da primenjuju ograničenja u njihovom radu. Hoće li to radnicima omogućiti za završe posao (Bezbedno)?
Hoće li definicija bezbednost, koja je suštinski vezana za odsustvo negativa (nesreće, incidenti, neprihvatljiv rizik, neželjeni događaji, ljudska greška…) rešiti problem. Verovatno da hoće, jer bezbednost srečava nesreće.
Međutim, eliminišući uzroke nesreća, otklonićemo i uzroke uspeha. Ova definicija bezbednosti očigledno stvara konflikt u organizaciji koja želi da uspostavi kompromis između bezbednosti i proizvodnih uspeha. Umesto da BZR ovde bude kao uzrok kolapsa organizacije, BZR treba da služi kao podsticaj uspehu.
Može li se više uložiti u dizajniranje sigurnijeg radnog mesta, gde će se izgubiti potreba za uputstvima i procedurama. Verovatno da može. Umesto u investiranje u promenu ponašanja radnika, može se investirati u promenu radnih uslova zajedno sa tim radnicima.
Tehnološki napredak koji čini „Industrija 4.0“ – veštačka inteligencija se bliži. Internet upravljanje, mašinsko učenje, robotika – predstavljaju promenu paradigme koja neće ostaviti nijednu industriju netaknutu. Ove tehnologije, koje iz godine u godinu postaju dostupnije i naprednije, temeljno će promeniti posao koji se sada radi, noseći i rizike i mogućnosti za BZR. Mnoge od ovih tehnologija imaju potencijal da uklone ljude od štetnih načina, ali mogu predstavljati i potpuno nov pristup proizvodnji.
Organizacije koje budu prihvatile ove tehnologije u skoroj budućnosti suočiće se sa značajnim izazovima vezanim za BZR, posebno u prelaznom periodu kada je reč o standardima i propisima. Zakoni i propisi često zaostaju za tehnološkim inovacijama, tako da je od ključne važnosti da organizacije ne čekaju zakonodavstvo, već da deluju na neizbežne rizike po BZR.
Napredak veštačke inteligencije, strvoriće potencijal da se proizvedu ogromne količine dragocenih podataka. Umesto da se povlače pred nekim ko treba da preuzme njihov posao, profesionalci u BZR treba da prihvate šta podaci mogu dobro doneti njihovoj ulozi. Priliv novih podataka doneće novi uvid za BZR profesionalce i mogućnost da lakše i brže identifikuju i reše problem. Na primer, napredak veštačke inteligencije podićiće sposobnost sistema da unapred obeleži anomalije u vezi sa bezbednošću i zdravljem. Uprkos tome, model mašinskog učenja je samo polovina slike, a još uvek će biti potrebno rešavanje problema ljudske greške i ljudska intervencija. Podaci se trebaju analizirati pre nego što dobiju stvarnu vrednost. BZR profesionalci su i dalje u najboljem položaju da interpretiraju ove podatke, formulišu najbolju strategiju kontrolisanja i predaju ih menadžmentu.
Industrijsko ubistvo je nova stvar koja se pojavljuje u svetu. Neke zemlje su uvođenjem zakona o industrijskom ubistvu započele širenje ideje koja su dovele do toga da Zakon o industrijskom ubistvu na radnom mestu, bude novi krivični zakonik sa zatvorskim kaznama od nekoliko desetina godina za poslodavce koji su odgovorni za nepažnju koja je prouzrokovala smrt zaposlenog.
Zato se čini da, uprkos zaostatku industrije i kontroverzi o tome da li su zakoni prikladni za svrhu kao rešenje problema za koji kažu da rešavaju, industrijsko ubistvo je stvarnost sa kojom se industrija sada mora suočiti. Pre ili kasnije stiće će i do nas.
Kod nas je još uvek najveći problem građevinska industrija i regulisanje tog pitanja. Pokušaji pozivanja na odgovornost su razni. Poslodavci, profesionalci u BZR, zaposleni, a i sama država nosi deo odgovornosti u rešavanju ovog problema. Sami poslodavci, od kojih sve započinje, nisu dovoljno razvijeni i veruju da manjim ulaganjem u BZR više uštede, Država još uvek nema snage da te iste poslodavce natera na kreiranje radnog mesta sa boljim uslovima rada, profesionalci u BZR prateći više birokratiju od suštine popuštaju poslodavcima, umesto da prate stvarne potrebe radnika, a i sami radnici rizikujući svoje živote, zarad bržeg završavanja posla, doveli su ovu industriju na vodeću poziciju po pretrpljenom riziku. Rezultati kazuju da su svi u ovom procesu posustali. Zato hajde da mi kao profesionalci u BZR probamo da davanjem kvalitetnih predloga pokušamo da pokrenemo i ostale učesnike zu procesu, verujući da svi zajedno možemo doprinetu poboljšanju u rešavanju ovog problema.
Do sada je tradicionalno, industrija BZR bila je fokusirana na zaštitu radnika od rizika tokom posla i pomoć poslodavcu da u takve rizike ne uđe. I tu je obaveza prestajala. Poslednjih godina u svetu, a ovih dana i kod nas mnoga preduzeća vide koristi od podržavanja ukupnog zdravlja i dobrobiti radnika – i na poslu i kod kuće. Naročito u industrijama gde je izražen manjak radne snage i gde samo poslodavci kreću da neguju svoje zaposlebe. Očekuje se da će u budućnosti poslodavci sve više voditi računa o svojim radnicima. To znači usvajanje holističkih programa koji uzimaju u obzir fizičko, mentalno, socijalno i finansijsko zdravlje.
Nedavno istraživanje otkrilo je da kompanije koje sprovode snažne programe na bazi holističkog pristupa vide značajan povrat ulaganja u roku od tri godine. U 2020. godini očekuje se da se veći broj preduzeća suočiti sa idejom da su srećni i zdravi zaposleni produktivni, angažovani i verovatnije da će ostati zaposleni.
Sa druge strane postoji i promenljiva priroda posla. Postoje neki koji kažu da kompanije koje posluju u okviru svetske ekonomije koriste „plašt inovacija“ da bi ponovo uvele arhaične radne prakse, zaobišle minimalne stope plata i uklonile zaštitne mreže zaposlenih.
Rasprostranjenost generacije u savremenoj radnoj snazi se širi. Mnogi radnici rade preko tipičnog staža za penzionisanje, a veliki priliv novih novih radnika znači da milenijali (neki novi klinci) sada predstavljaju najveću generaciju radne snage. Mnoga preduzeća se moraju boriti sa neverovatno raznovrsnom grupom radnika, koje će verovatno razmišljati drugačije, učiti drugačije i drugačije pristupiti primeni mera BZR.
Jedno je sigurno – promena prirode rada, zajedno sa tehnološkim poremećajima, nastaviće da izaziva radnike, poslodavce, zakonodavce i nas profesionalce u BZR u doglednoj budućnosti. Tržišta rada se menjaju i postaju fleksibilnija i fluidnija.
Živimo u vremenu i svedoci smo promene i pokušaja prekrajanja odnosa poslodavac – radni odnos – zaposleni. Ovaj proces će se jednog trenutka iskristalizovati, a naš zadatak je da nijedan zaposleni ne ostane nepokriven brigom za njegov bezbedan i zdrav rad.
Očekuje se da profesionalci u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu nadgledaju sve aspekte BZR u okviru neke organizacije. Za profesionalce iz BZR, raznovrstan pristup verovatno će biti najbolja odbrana protiv njegovog evoluirajućeg radnog mesta. Pored toga, neprekidna promena u poslovanju znači da profesionalci iz BZR industrije moraju biti spremni da uče kroz život.
Zato Udruženje građana želi da bude mesto okupljanja profesionalaca u BZR, da prikupi sve poglede, objedini ih i projektuje ih kao zajedničku potrebu. Da bude socijalni partner zakonodavcu u cilju pronalaženja najboljih rešenja za sve strane u procesu.