Podnaslov: ”Živimo u vremenu u kom smo svedoci promene i pokušaja prekrajanja odnosa poslodavac-radni odnos-zaposleni. Ovaj proces će se iskristalizovati jednog trenutka, a naš zadatak je da nijedan zaposleni ne ostane nepokriven brigom za njegov bezbedan i zdrav rad. Republika Srbija se i dalje nalazi u tranziciji. Pored tranzicije u samoj državi, svedoci smo i tranzicije odnosa u celom svetu. Globalizam je nametnuo nova pravila. Mi nismo završili ni promene koje smo započeli, a već moramo da se prilagođavamo novim pravilima poslovanja”, kaže Nebojša Maksimović, predsednik udruženja ”Bezbedan rad”
Udruženje građana “Bezbedan rad” osnovano je prošle godine u novembru, koji su bili razlozi za osnivanje te asocijacije?
To ne bismo nazvali razlozima, već pre željom grupe ljudi da se udruži i proba da na jednom mestu objedini neke stvari koje su bitne za sve profesionalce iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Ovo možemo nazvati i inicijativom za okupljanje profesionalaca i entuzijasta u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, radi razmene dobrih iskustva, razmene alata za unapređenje i pronalaženje sistemski praktičnih i smislenih rešenja u ovoj oblasti.
Ko sve može da bude član udruženja ”Bezbedan rad”?
Ideja je da udruženje bude otvoreno za sve profesionalce i entuzijaste, koji su i sami otvoreni za dobra i produktivna rešenja, čime se i oni kontinuirano usavršavaju. Želimo da tu budu svi, bez obzira na vrstu industrije, veličinu agencije ili instituta, tehničko-tehnološki ili društveno-humanistički obrazovni profil. Otvoreni smo i za sve ostale delatnosti sa kojima se susrećemo: pravo, medicinu i drugo. Ideja je da se u Udruženje prime slični ljudi – dobri i iskreni profesionalci, koji žele da uče i napreduju, i da svojim delovanjem poboljšaju zajednicu gde žive i rade. Optimizam, entuzijazam i želja za znanjem i napredovanjem dovela je do toga da se članovi Udruženja drže zajedno, da jedni druge guraju napred i uče jedni od drugih. Članovi Udruženja žele da dočaraju i objasne izazove sa kojima se susreću, kako bi zajedno pronašli rešenja koja će doneti prosperitet, a sistem bezbednosti i zdravlja na radu podići na viši nivo.
Po čemu se ”Bezbedan rad” razlikuje od srodnih asocijacija u Srbiji?
Postoje razna udruženja iz ove oblasti i sva ona manje ili više uspešno pokušavaju da reše neke probleme. Primetili smo da nije ponuđena ‘tačka okupljanja’ svih profesionalaca, mesto gde će svako izneti svoj stav o nekom pitanju, i što je najvažnije – da postoji neko ko će stati iza svakog pojedinca, bio on veliki ili mali, radi zaštite struke i ličnosti. Takve akcije smo počeli da sprovodimo. Prikupili smo pitanja od naših članova i dobili odgovore partnera iz državnih institucija (Uprave za bezbednost i zdravlje na radu i Inspektorata za rad). Planiramo da našim članovima omogućimo neposredan kontakt sa partnerima, da im ponudimo način da odmah dođu do zajedničkih rešenja. Insistiraćemo i na ‘spuštanju’ oblasti bezbednosti i zdravlja na radu sa akademskog nivoa, jer još nemamo sveobuhvatni obrazovni pristup ovoj oblasti. U formalnom obrazovanju postoje samo akademske studije. U srednjoj i osnovnoj školi bezbednost i zdravlje na radu ne spominju su ili se to čini minimalno. Želimo da ovu oblast približimo čak i deci u vrtićima i da odatle počnemo sa edukacijom i promenom svesti prema bezbednom radu. Takvu akciju već sprovodimo u vrtićima na opštitni Palilula u Beogradu, a nadamo se da ćemo moći da je proširimo.
U osnivačkom aktu vašeg udruženja piše: ”Do sada nijedno udruženje u Republici Srbiji nije prepoznalo snagu koju poseduju stručnjaci za bezbednost i zdravlje na radu.” Na šta se konkretno odnosi ova konstatacija?
Na dve stvari. Prvo, retko ko se pre donošenja nekog propisa ‘seti’ da pita za mišljenje lica za bezbednosti i zdravlje na radu. Uglavnom se sve svodi na to da ona daju mišljenja o gotovim rešenjima. Izgleda kao da nema poverenja u profesionalce iz ove oblasti. Drugo, niko nije iskoristio brojnost lica za bezbednosti i zdravlja na radu, priliku da zastupa na hiljade profesionalaca, da stane u njihovo ime i zatraži promenu nečega za šta je jasno da u praksi ne funkcioniše. Svaki zakonodavac će drugačije rešavati problem kada ispred sebe ime nekog ko prenosi poruku hiljadu ljudi. Udruženje želi da pokaže da grupa ljudi okupljena oko zajedničkog cilja, bez ikakvih pretenzija i međusobnog takmičenja, može da podstakne potrebu i stvori želju ostalih da se pridruže, kada vide iskrenost u delovanju i otvorenost ka svakoj inicijativi. Želja je da se pomogne drugima, da im se pokaže kako da reše neki problem. Ako je to nemoguće, postaće zajednički problem, koji će se uputiti na ‘adresu’ onog ko sigurno može da pomogne, jer se Udruženje širi, svako daje svoj doprinos, a kroz svaku novu inicijativu dodaje i novu vrednost.
U istom aktu nalazi se i jedna zanimljiva opaska: ”…svedoci smo promena i pokušaja prekrajanja odnosa poslodavac-radni odnos-zaposleni.” Šta sve sadrži tako sublimovan zaključak?
Živimo u vremenu u kom smo svedoci promene i pokušaja prekrajanja odnosa poslodavac-radni odnos-zaposleni. Ovaj proces će se iskristalizovati jednog trenutka, a naš zadatak je da nijedan zaposleni ne ostane nepokriven brigom za njegov bezbedan i zdrav rad. Republika Srbija se i dalje nalazi u tranziciji. Pored tranzicije u samoj državi, svedoci smo i tranzicije odnosa u celom svetu. Globalizam je nametnuo nova pravila. Mi nismo završili ni promene koje smo započeli, a već moramo da se prilagođavamo novim pravilima poslovanja. ‘Industrijsko ubistvo’ je nova stvar koja se pojavljuje u svetu. Postignuto je da zakon o industrijskom ubistvu na radnom mestu bude novi krivični zakonik, sa zatvorskim kaznama od nekoliko desetina godina za poslodavce čijom je nepažnjom prouzrokovana smrt zaposlenog. Zato izgleda da uprkos kašnjenju industrije i kontraverzi u vezi s tim da li zakoni i zaista rešavaju problem za koji kažu da ga ‘rešavaju’ – industrijsko ubistvo predstavlja stvarnost sa kojom industrija sada mora da se suoči. Ovo će do nas stići pre ili kasnije. Kod nas je još uvek najveći problem građevinska industrija i regulisanje tog pitanja. Pokušaji pozivanja na odgovornost su razni. Svi nose svoj deo odgovornosti za rešavanje ovog problema: poslodavci, profesionalci u bezbednosti i zdravlju na radu, zaposleni i država. Poslodavci nemaju dovoljno razvijenu svest i veruju da manjim ulaganjem u bezbednost i zdravlje na radu više uštede. Nažalost, novostvoreni vlasnici kapitala, još uvek nisu našli svoje ‘mesto pod Suncem’, i nisu dovoljno ojačali da bi se posvetili i svojim radnicima. Država još uvek nema snage da iste te poslodavce natera na kreiranje radnog mesta sa boljim uslovima rada. Praćenjem administracije umesto suštine, profesionalci u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu popuštaju poslodavcima i ne prate stvarne potrebe radnika. Reskirajući živote da brže završe posao, radnici su ovu industriju doveli na vodeću poziciju prema pretrpljenom riziku. Rezultati ukazuju na to da su u ovom procesu posustali svi. Prvi i osnovni oblik angažovanja zaposlenih (rad na neodređeno vreme) je polako počeo da nestaje iz našeg društva. U tim okolnostima svako gleda da odvuče na svoju stranu: poslodavac da ima što manje obaveza prema zaposlenima, a zaposleni da zarade što više. U ovakvom odnosu se zaboravlja na prava, obaveze i odgovornosti iz bezbednosti i zdravlja na radu. Nažalost, tek kada dođe do povrede na radu vidimo svu nakaradnost takvog sistema angažovanja zaposlenih. Zato, hajde da mi kao profesionalci u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, pokušamo da kvalitetnim predlozima pokrenemo i ostale učesnike u procesu, verujući da svi zajedno možemo doprineti rešavanju ovog problema. Želja Udruženja je da bezbednost bude zasnovana na ponašanju pojedinca, da njegova svest bude na tom nivou da shvata posledice svojih radnji, da poznaje i koristi sve preventivne mere, i da ih sam povezuje sa rizicima sa kojima se susreće. Želja je i da svakom pojedincu bude jasno koja su pravila, i kako može, i mora da ih koristi.
Zaposleni se svakodnevno susreću sa psihosocijalnim problemima na poslu. Imate li utisak da za te nevolje, koje se, inače, nalaze u domenu bezbednosti i zdravlja na radu, struka, jednostavno, nije zainteresovana?
Struka uglavnom prati preporuke i rešava dnevno operativne probleme, koji mogu da okupiraju i više nego što bi trebalo. Sa svakim novim propisom nameću se i nova dokumenta koja će se obrađivati. U takvim trenucima je teško da struka ili bilo ko se bavi ovom poslom, ima vremena za sagledavanje dodatnih propratnih efekata. Lica za bezbednosti i zdravlje na radu često su mnogo više u kontaktu sa zaposlenima i primećuju te probleme. Međutim, problem je u tome što su im oduzeti alati, kako bi mogli da se posvete tim problemima, da ih ozbiljnije sagledaju i daju pravična rešenja. Poslednjih godina mnoga preduzeća u svetu vide koristi od podržavanja ukupnog zdravlja i dobrobiti radnika, i na poslu i kod kuće – naročito u industrijama gde je izražen manjak radne snage. Očekuje se da će u budućnosti poslodavci sve više voditi računa o radnicima, a to znači, usvajanje holističkih programa koji uzimaju u obzir fizičko, psihičko, socijalno i ‘finansijsko’ zdravlje.
Da li stručnjake za bezbednosti i zdravlja na radu više ‘boli’ povreda zaposlenog ili odnos upravljačkih struktura i relevantnih institucija prema povređenom?
Industrija bezbednosti i zdravlja na radu počela je da izaziva organizacije da tri različita područja svog poslovanja vide različito: kako je definisana oblast bezbednosti i zdravlja na radu, uloga radnika i fokus poslovanja. Ovakav način razmišljanja će navesti mnoge organizacije da odustanu od tradicionalnih bezbednosnih vrednosti poslovanja i kontrole u korist jednostavnijih procesa. Organizacije će morati da počnu da razvijaju inicijative za bezbednosti i zdravlje na radu ‘odozdo-nagore’, umesto da ih nameću ‘odozgo-nadole’. To znači iskorišćavanje veština i kompetencija radnika, negovanje pozitivnih uslova na radnom mestu i manje oslanjanje na administraciju. Industrija bezbednosti i zdravlja na radu je tradicionalno bila fokusirana na zaštitu radnika od rizika tokom posla, i na pomoć poslodavcu da u takve rizike ne uđe, i tu je obaveza prestajala. Lice za bezbednost i zdravlje na radu zauzima središnje mesto u odnosu poslodavac-stručno lice-zaposleni. Ono štiti prava zaposlenih i ne dozvoljava poslodavcu da ih krši, čime štiti poslodavca i pomaže mu da ispuni sve zakonske obaveze i ne dođe u situaciju da bude kažnjen. Uloga je nezahvalna, ali je izrazito lepa i humana. Pristup je ključna stvar za rukovođenje ovim odnosom. Kada dođe do povrede na radu – nema nevinih. Tada je očigledno da su zakazali svi u lancu odgovornosti, samo je teško da svako pogleda u sebe i prizna svoju grešku. Uvek je lakše odnositi se sa pozicije moći prema povređenom. Lice za bezbednost i zdravlje na radu mora da sagleda sve činjenice i ukaže na greške bez obzira na nečiju poziciju.
Da li je bezbednost i zdravlje na radu zadržala išta od humanog sadržaja ili se svodi na ćiftinsko stavljanje na kantar, na kojem uvek preteže onaj tas gde se nalazi trošak u odnosu na tas sa dobitkom i dobrobiti?
Koliko god mi svodili bezbednost i zdravlje na radu u tehničko-tehnološke nauke, osnova nastajanja je bila društveno-humanistička. Nije ova oblast nastala zato što mašine nisu htele da rade, već zato što su se ljudi povređivali, i razvila se kao oblast koja će ljude štititi od povređivanja. Jeste da se svet menja i da se u poslednje vreme sve svodi na razliku u dobiti, međutim kada razgovarate sa profesionalcima za bezbednost i zdravlje na radu, kod njih ćete uvek osetiti želju da zaštite ljude, ma koliko to koštalo. Kompanije koje sprovode dobre programe zasnovane na holističkom pristupu, imaju značajan povraćaj ulaganja u roku od tri godine. Smatra se da će se u budućnosti veći broj preduzeća suočiti sa idejom da su srećni i zdravi radnici produktivni i angažovani, i da će oni verovatnije ostati u kompaniji. Ne treba se samo oslanjati na etičnost i kvalitet rada profesionalaca u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, jer su oni to odavno prihvatili. Fokus je na onima ‘iznad’ profesionalaca za bezbednosti i zdravlja na radu: na organizacijama i zakonodavcu. Profesionalci u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu više su zainteresovani za to šta organizacije i zakonodavac kažu da je ‘bezbedno’ nego na ono što radnici kažu da je bezbedno. Može li se više uložiti u stvaranje sigurnijeg radnog mesta, gde će se izgubiti potreba za uputstvima i procedurama? Verovatno da može. Može se investirati u promenu radnih uslova zajedno sa tim radnicima, umesto u ulaganje u promenu ponašanja radnika.
Savremene tehnologije radikalno su izmenile naše živote. Da li su u istoj meri uticale i na bezbednost i zdravlje na radu?
Naravno, proizvodni procesi su modernizovani, alati su unapređeni, sredstva zaštite su osavremenjena. Smatra se da kompanije koje posluju u okviru svetske ekonomije, koriste ‘plašt inovacija’ da bi ponovo uvele arhaične radne prakse, zaobišle minimalne stope plata i uklonile zaštitne mreže zaposlenih. Sredstva za razmenu informacija značajno olakšavaju komunikaciju i rad. Ne samo što smanjuju mogućnost povređivanja, već i utiču na rad lica za bezbednosti i zdravlje na radu. Napredak veštačke inteligencije će stvoriti potencijal da se proizvedu ogromne količine dragocenih podataka. Umesto da se povlače pred nekim ko treba da preuzme njihov posao, profesionalci za bezbednost i zdravlje na radu treba da prihvate čime to podaci mogu da doprinesu njihovoj ulozi. Priliv novih podataka će im dati novi uvid i mogućnost da brže i lakše prepoznaju i reše problem. Na primer, napredak veštačke inteligencije će podići sposobnost sistema da unapred obeleži anomalije u vezi sa bezbednošću i zdravljem. Ipak, model mašinskog učenja samo je polovina slike, jer će i dalje biti potrebno rešavati problem ljudske greške i biće neophodna ljudska intervencija. Pre nego što dobiju stvarnu vrednost, podaci će morati da budu analizirani. Profesionalci koji se bave bezbednošću i zdravljem na radu su i dalje u najboljem položaju da ih protumače, da izrade najbolju strategiju kontrole i predaju je menadžmentu. Bliži se tehnološki napredak ‘industrija 4.0’ – veštačka inteligencija. Upravljanje putem Interneta, mašinsko učenje i robotika, predstavljaju promenu paradigme koja nijednu industriju neće ostaviti netaknutom. Ove tehnologije, koje iz godine u godinu postaju sve dostupnije i naprednije, duboko će promeniti posao koji se sada radi, noseći i rizike i mogućnosti za bezbednost i zdravlje na radu. Mnoge od ovih tehnologija imaju potencijal da sačuvaju ljude od štetnih načina rada, ali mogu predstavljati i potpuno nov pristup proizvodnji. Međutim, sa uklanjanjem uzroka nesreća, otklonićemo i uzroke uspeha. Ova definicija bezbednosti očigledno stvara konflikt u organizaciji koja želi da uspostavi kompromis između bezbednosti i proizvodnih uspeha. Bezbednost i zdravlje na radu treba da podstakne uspeh, umesto da bude uzrok kolapsa organizacije. Kada je reč o standardima i propisima u vezi sa bezbednošćui i zdravljem na radu, organizacije koje budu prihvatile ove tehnologije će se u bližoj budućnosti, a posebno u prelaznom periodu, suočiti sa značajnim izazovima. Zakoni i propisi često zaostaju za tehnološkim inovacijama. Zato je ključno da organizacije ne čekaju zakonodavstvo nego da deluju na neizbežne rizike po bezbednost i zdravlje na radu. Kako svet ide napred, potrebno je i da se lica za bezbednost i zdravlje na radu usavršavaju, jer će onaj ko ne krene putem usavršavanja, izgubiti korak u modernizaciji. Generacijski jaz u postojećoj radnoj snazi se širi. Mnogi radnici rade preko tipičnog staža za penzionisanje, a veliki priliv novih radnika znači da ‘neki novi klinci’ – ‘milenijalci’, sada predstavljaju najbrojniju generaciju radne snage. Mnoga preduzeća moraju da se bore sa neverovatno raznovrsnom grupom radnika, koji će verovatno razmišljati drugačije, učiti drugačije i drugačije pristupiti primeni mera bezbednosti i zdravlja na radu. Jedno je sigurno, u bliskoj budućnosti će promena prirode rada, zajedno sa tehnološkim poremećajima – biti izazov za radnike, poslodavce, zakonodavce i nas profesionalce. Tržišta rada se menjaju, postaju fleksibilnija i fluidnija. Od stručnih lica se očekuje da nadgledaju sve aspekte bezbednosti i zdravlja na radu u okviru neke organizacije, pa će raznovrstan pristup verovatno biti i najbolja odbrana protiv ‘evoluirajućeg’ radnog mesta, a neprekidna promena u poslovanju znači i da profesionalci moraju biti spremni na doživotno učenje.
| Osnovni ciljevi Udruženja ”Bezbedan rad”
Pojedinačni ciljevi Udruženja objavljeni su na www.bezbedanrad.rs i osmišljeni su tako da se zadovolje bezbednosni i zdravstveni zahtevi koji odgovaraju svetskim normama. To su: 1) Unapređenje stanja bezbednosti i zdravlja na radu. 2) Edukacija i podizanje svesti poslodavaca, zaposlenih, mladih i opšte populacije o značaju bezbednosti i zdravlja na radu. 3) Razvijanje, podsticanje i pomaganje aktivnosti koje doprinose stalnom i sistematskom poboljšavanju i unapređenju bezbednosti i zdravlja na radu i uslova rada. 4) Praćenje i sagledavanje problema u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. 5) Definisanje kriterijuma, mera i aktivnosti za sprečavanje nesreća, povreda na radu i profesionalnih bolesti. 6) Razmena iskustava i mišljenja sa ostalim organizacijama i relevantnim institucijama u vezi sa postojećim i novim zakonskim rešenjima i propisima koji se tiču bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno, drugim pitanjima iz ove oblasti. 7) Podsticanje i pomaganje naučno-istraživačkog rada, stvaralaštva i pronalazaštva u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu; 8) Umrežavanje i saradnja profesionalaca, instituta i drugih organizacija iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Viši cilj Udruženja je da sarađuje i deluje na partnere u državnim institucijama (Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, Inspektorat za rad, Institut za medicinu rada, visokoškolske ustanove, ovlašćene laboratorije), kako bi razumeli kompleksnosti ovih poslova i pomogli svima da se pojednostave i olakšaju prateći procesi, odnosno, da bi se posvetili suštini i stremljenju ka ‘kulturi nulte tolerancije’ na povrede na radu. |