Podnaslov: ”\u017divimo u vremenu u kom smo svedoci promene i poku\u0161aja prekrajanja odnosa poslodavac-radni odnos-zaposleni. Ovaj proces \u0107e se iskristalizovati jednog trenutka, a na\u0161 zadatak je da nijedan zaposleni ne ostane nepokriven brigom za njegov bezbedan i zdrav rad. Republika Srbija se i dalje nalazi u tranziciji. Pored tranzicije u samoj dr\u017eavi, svedoci smo i tranzicije odnosa u celom svetu. Globalizam je nametnuo nova pravila. Mi nismo zavr\u0161ili ni promene koje smo zapo\u010deli, a ve\u0107 moramo da se prilago\u0111avamo novim pravilima poslovanja”, ka\u017ee Neboj\u0161a Maksimovi\u0107, predsednik udru\u017eenja ”Bezbedan rad”<\/p>\n
Udru\u017eenje gra\u0111ana \u201cBezbedan rad\u201d osnovano je pro\u0161le godine u novembru, koji su bili razlozi za osnivanje te asocijacije?<\/strong><\/p>\n <\/p>\n To ne bismo nazvali razlozima, ve\u0107 pre \u017eeljom grupe ljudi da se udru\u017ei i proba da na jednom mestu objedini neke stvari koje su bitne za sve profesionalce iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Ovo mo\u017eemo nazvati i inicijativom za okupljanje profesionalaca i entuzijasta u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, radi razmene dobrih iskustva, razmene alata za unapre\u0111enje i pronala\u017eenje sistemski prakti\u010dnih i smislenih re\u0161enja u ovoj oblasti.<\/p>\n Ko sve mo\u017ee da bude \u010dlan udru\u017eenja ”Bezbedan rad”?<\/strong><\/p>\n Ideja je da udru\u017eenje bude otvoreno za sve profesionalce i entuzijaste, koji su i sami otvoreni za dobra i produktivna re\u0161enja, \u010dime se i oni kontinuirano usavr\u0161avaju. \u017delimo da tu budu svi, bez obzira na vrstu industrije, veli\u010dinu agencije ili instituta, tehni\u010dko-tehnolo\u0161ki ili dru\u0161tveno-humanisti\u010dki obrazovni profil. Otvoreni smo i za sve ostale delatnosti sa kojima se susre\u0107emo: pravo, medicinu i drugo. Ideja je da se u Udru\u017eenje prime sli\u010dni ljudi \u2013 dobri i iskreni profesionalci, koji \u017eele da u\u010de i napreduju, i da svojim delovanjem pobolj\u0161aju zajednicu gde \u017eive i rade. Optimizam, entuzijazam i \u017eelja za znanjem i napredovanjem dovela je do toga da se \u010dlanovi Udru\u017eenja dr\u017ee zajedno, da jedni druge guraju napred i u\u010de jedni od drugih. \u010clanovi Udru\u017eenja \u017eele da do\u010daraju i objasne izazove sa kojima se susre\u0107u, kako bi zajedno prona\u0161li re\u0161enja koja \u0107e doneti prosperitet, a sistem bezbednosti i zdravlja na radu podi\u0107i na vi\u0161i nivo.<\/p>\n Po \u010demu se ”Bezbedan rad” razlikuje od srodnih asocijacija u Srbiji?<\/strong><\/p>\n Postoje razna udru\u017eenja iz ove oblasti i sva ona manje ili vi\u0161e uspe\u0161no poku\u0161avaju da re\u0161e neke probleme. Primetili smo da nije ponu\u0111ena ‘ta\u010dka okupljanja’ svih profesionalaca, mesto gde \u0107e svako izneti svoj stav o nekom pitanju, i \u0161to je najva\u017enije \u2013 da postoji neko ko \u0107e stati iza svakog pojedinca, bio on veliki ili mali, radi za\u0161tite struke i li\u010dnosti. Takve akcije smo po\u010deli da sprovodimo. Prikupili smo pitanja od na\u0161ih \u010dlanova i dobili odgovore partnera iz dr\u017eavnih institucija (Uprave za bezbednost i zdravlje na radu i Inspektorata za rad). Planiramo da na\u0161im \u010dlanovima omogu\u0107imo neposredan kontakt sa partnerima, da im ponudimo na\u010din da odmah do\u0111u do zajedni\u010dkih re\u0161enja. Insistira\u0107emo i na ‘spu\u0161tanju’ oblasti bezbednosti i zdravlja na radu sa akademskog nivoa, jer jo\u0161 nemamo sveobuhvatni obrazovni pristup ovoj oblasti. U formalnom obrazovanju postoje samo akademske studije. U srednjoj i osnovnoj \u0161koli bezbednost i zdravlje na radu ne spominju su ili se to \u010dini minimalno. \u017delimo da ovu oblast pribli\u017eimo \u010dak i deci u vrti\u0107ima i da odatle po\u010dnemo sa edukacijom i promenom svesti prema bezbednom radu. Takvu akciju ve\u0107 sprovodimo u vrti\u0107ima na op\u0161titni Palilula u Beogradu, a nadamo se da \u0107emo mo\u0107i da je pro\u0161irimo.<\/p>\n U osniva\u010dkom aktu va\u0161eg udru\u017eenja pi\u0161e: ”Do sada nijedno udru\u017eenje u Republici Srbiji nije prepoznalo snagu koju poseduju stru\u010dnjaci za bezbednost i zdravlje na radu.” Na \u0161ta se konkretno odnosi ova konstatacija?<\/strong><\/p>\n Na dve stvari. Prvo, retko ko se pre dono\u0161enja nekog propisa ‘seti’ da pita za mi\u0161ljenje lica za bezbednosti i zdravlje na radu. Uglavnom se sve svodi na to da ona daju mi\u0161ljenja o gotovim re\u0161enjima. Izgleda kao da nema poverenja u profesionalce iz ove oblasti. Drugo, niko nije iskoristio brojnost lica za bezbednosti i zdravlja na radu, priliku da zastupa na hiljade profesionalaca, da stane u njihovo ime i zatra\u017ei promenu ne\u010dega za \u0161ta je jasno da u praksi ne funkcioni\u0161e. Svaki zakonodavac \u0107e druga\u010dije re\u0161avati problem kada ispred sebe ime nekog ko prenosi poruku hiljadu ljudi. Udru\u017eenje \u017eeli da poka\u017ee da grupa ljudi okupljena oko zajedni\u010dkog cilja, bez ikakvih pretenzija i me\u0111usobnog takmi\u010denja, mo\u017ee da podstakne potrebu i stvori \u017eelju ostalih da se pridru\u017ee, kada vide iskrenost u delovanju i otvorenost ka svakoj inicijativi. \u017delja je da se pomogne drugima, da im se poka\u017ee kako da re\u0161e neki problem. Ako je to nemogu\u0107e, posta\u0107e zajedni\u010dki problem, koji \u0107e se uputiti na ‘adresu’ onog ko sigurno mo\u017ee da pomogne, jer se Udru\u017eenje \u0161iri, svako daje svoj doprinos, a kroz svaku novu inicijativu dodaje i novu vrednost.<\/p>\n U istom aktu nalazi se i jedna zanimljiva opaska: ”…svedoci smo promena i poku\u0161aja prekrajanja odnosa poslodavac-radni odnos-zaposleni.” \u0160ta sve sadr\u017ei tako sublimovan zaklju\u010dak? <\/strong><\/p>\n \u017divimo u vremenu u kom smo svedoci promene i poku\u0161aja prekrajanja odnosa poslodavac-radni odnos-zaposleni. Ovaj proces \u0107e se iskristalizovati jednog trenutka, a na\u0161 zadatak je da nijedan zaposleni ne ostane nepokriven brigom za njegov bezbedan i zdrav rad. Republika Srbija se i dalje nalazi u tranziciji. Pored tranzicije u samoj dr\u017eavi, svedoci smo i tranzicije odnosa u celom svetu. Globalizam je nametnuo nova pravila. Mi nismo zavr\u0161ili ni promene koje smo zapo\u010deli, a ve\u0107 moramo da se prilago\u0111avamo novim pravilima poslovanja. ‘Industrijsko ubistvo’ je nova stvar koja se pojavljuje u svetu. Postignuto je da zakon o industrijskom ubistvu na radnom mestu bude novi krivi\u010dni zakonik, sa zatvorskim kaznama od nekoliko desetina godina za poslodavce \u010dijom je nepa\u017enjom prouzrokovana smrt zaposlenog. Zato izgleda da uprkos ka\u0161njenju industrije i kontraverzi u vezi s tim da li zakoni i zaista re\u0161avaju problem za koji ka\u017eu da ga ‘re\u0161avaju’ \u2013 industrijsko ubistvo predstavlja stvarnost sa kojom industrija sada mora da se suo\u010di. Ovo \u0107e do nas sti\u0107i pre ili kasnije. Kod nas je jo\u0161 uvek najve\u0107i problem gra\u0111evinska industrija i regulisanje tog pitanja. Poku\u0161aji pozivanja na odgovornost su razni. Svi nose svoj deo odgovornosti za re\u0161avanje ovog problema: poslodavci, profesionalci u bezbednosti i zdravlju na radu, zaposleni i dr\u017eava. Poslodavci nemaju dovoljno razvijenu svest i veruju da manjim ulaganjem u bezbednost i zdravlje na radu vi\u0161e u\u0161tede. Na\u017ealost, novostvoreni vlasnici kapitala, jo\u0161 uvek nisu na\u0161li svoje ‘mesto pod Suncem’, i nisu dovoljno oja\u010dali da bi se posvetili i svojim radnicima. Dr\u017eava jo\u0161 uvek nema snage da iste te poslodavce natera na kreiranje radnog mesta sa boljim uslovima rada. Pra\u0107enjem administracije umesto su\u0161tine, profesionalci u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu popu\u0161taju poslodavcima i ne prate stvarne potrebe radnika. Reskiraju\u0107i \u017eivote da br\u017ee zavr\u0161e posao, radnici su ovu industriju doveli na vode\u0107u poziciju prema pretrpljenom riziku. Rezultati ukazuju na to da su u ovom procesu posustali svi. Prvi i osnovni oblik anga\u017eovanja zaposlenih (rad na neodre\u0111eno vreme) je polako po\u010deo da nestaje iz na\u0161eg dru\u0161tva. U tim okolnostima svako gleda da odvu\u010de na svoju stranu: poslodavac da ima \u0161to manje obaveza prema zaposlenima, a zaposleni da zarade \u0161to vi\u0161e. U ovakvom odnosu se zaboravlja na prava, obaveze i odgovornosti iz bezbednosti i zdravlja na radu. Na\u017ealost, tek kada do\u0111e do povrede na radu vidimo svu nakaradnost takvog sistema anga\u017eovanja zaposlenih. Zato, hajde da mi kao profesionalci u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, poku\u0161amo da kvalitetnim predlozima pokrenemo i ostale u\u010desnike u procesu, veruju\u0107i da svi zajedno mo\u017eemo doprineti re\u0161avanju ovog problema. \u017delja Udru\u017eenja je da bezbednost bude zasnovana na pona\u0161anju pojedinca, da njegova svest bude na tom nivou da shvata posledice svojih radnji, da poznaje i koristi sve preventivne mere, i da ih sam povezuje sa rizicima sa kojima se susre\u0107e. \u017delja je i da svakom pojedincu bude jasno koja su pravila, i kako mo\u017ee, i mora da ih koristi.<\/p>\n Zaposleni se svakodnevno susre\u0107u sa psihosocijalnim problemima na poslu. Imate li utisak da za te nevolje, koje se, ina\u010de, nalaze u domenu bezbednosti i zdravlja na radu, struka, jednostavno, nije zainteresovana?<\/strong><\/p>\n Struka uglavnom prati preporuke i re\u0161ava dnevno operativne probleme, koji mogu da okupiraju i vi\u0161e nego \u0161to bi trebalo. Sa svakim novim propisom name\u0107u se i nova dokumenta koja \u0107e se obra\u0111ivati. U takvim trenucima je te\u0161ko da struka ili bilo ko se bavi ovom poslom, ima vremena za sagledavanje dodatnih propratnih efekata. Lica za bezbednosti i zdravlje na radu \u010desto su mnogo vi\u0161e u kontaktu sa zaposlenima i prime\u0107uju te probleme. Me\u0111utim, problem je u tome \u0161to su im oduzeti alati, kako bi mogli da se posvete tim problemima, da ih ozbiljnije sagledaju i daju pravi\u010dna re\u0161enja. Poslednjih godina mnoga preduze\u0107a u svetu vide koristi od podr\u017eavanja ukupnog zdravlja i dobrobiti radnika, i na poslu i kod ku\u0107e \u2013 naro\u010dito u industrijama gde je izra\u017een manjak radne snage. O\u010dekuje se da \u0107e u budu\u0107nosti poslodavci sve vi\u0161e voditi ra\u010duna o radnicima, a to zna\u010di, usvajanje holisti\u010dkih programa koji uzimaju u obzir fizi\u010dko, psihi\u010dko, socijalno i ‘finansijsko’ zdravlje.<\/p>\n Da li stru\u010dnjake za bezbednosti i zdravlja na radu vi\u0161e ‘boli’ povreda zaposlenog ili odnos upravlja\u010dkih struktura i relevantnih institucija prema povre\u0111enom?<\/strong><\/p>\n Industrija bezbednosti i zdravlja na radu po\u010dela je da izaziva organizacije da tri razli\u010dita podru\u010dja svog poslovanja vide razli\u010dito: kako je definisana oblast bezbednosti i zdravlja na radu, uloga radnika i fokus poslovanja. Ovakav na\u010din razmi\u0161ljanja \u0107e navesti mnoge organizacije da odustanu od tradicionalnih bezbednosnih vrednosti poslovanja i kontrole u korist jednostavnijih procesa. Organizacije \u0107e morati da po\u010dnu da razvijaju inicijative za bezbednosti i zdravlje na radu ‘odozdo-nagore’, umesto da ih name\u0107u ‘odozgo-nadole’. To zna\u010di iskori\u0161\u0107avanje ve\u0161tina i kompetencija radnika, negovanje pozitivnih uslova na radnom mestu i manje oslanjanje na administraciju. Industrija bezbednosti i zdravlja na radu je tradicionalno bila fokusirana na za\u0161titu radnika od rizika tokom posla, i na pomo\u0107 poslodavcu da u takve rizike ne u\u0111e, i tu je obaveza prestajala. Lice za bezbednost i zdravlje na radu zauzima sredi\u0161nje mesto u odnosu poslodavac-stru\u010dno lice-zaposleni. Ono \u0161titi prava zaposlenih i ne dozvoljava poslodavcu da ih kr\u0161i, \u010dime \u0161titi poslodavca i poma\u017ee mu da ispuni sve zakonske obaveze i ne do\u0111e u situaciju da bude ka\u017enjen. Uloga je nezahvalna, ali je izrazito lepa i humana. Pristup je klju\u010dna stvar za rukovo\u0111enje ovim odnosom. Kada do\u0111e do povrede na radu \u2013 nema nevinih. Tada je o\u010digledno da su zakazali svi u lancu odgovornosti, samo je te\u0161ko da svako pogleda u sebe i prizna svoju gre\u0161ku. Uvek je lak\u0161e odnositi se sa pozicije mo\u0107i prema povre\u0111enom. Lice za bezbednost i zdravlje na radu mora da sagleda sve \u010dinjenice i uka\u017ee na gre\u0161ke bez obzira na ne\u010diju poziciju.<\/p>\n Da li je bezbednost i zdravlje na radu zadr\u017eala i\u0161ta od humanog sadr\u017eaja ili se svodi na \u0107iftinsko stavljanje na kantar, na kojem uvek prete\u017ee onaj tas gde se nalazi tro\u0161ak u odnosu na tas sa dobitkom i dobrobiti?<\/strong><\/p>\n Koliko god mi svodili bezbednost i zdravlje na radu u tehni\u010dko-tehnolo\u0161ke nauke, osnova nastajanja je bila dru\u0161tveno-humanisti\u010dka. Nije ova oblast nastala zato \u0161to ma\u0161ine nisu htele da rade, ve\u0107 zato \u0161to su se ljudi povre\u0111ivali, i razvila se kao oblast koja \u0107e ljude \u0161tititi od povre\u0111ivanja. Jeste da se svet menja i da se u poslednje vreme sve svodi na razliku u dobiti, me\u0111utim kada razgovarate sa profesionalcima za bezbednost i zdravlje na radu, kod njih \u0107ete uvek osetiti \u017eelju da za\u0161tite ljude, ma koliko to ko\u0161talo. Kompanije koje sprovode dobre programe zasnovane na holisti\u010dkom pristupu, imaju zna\u010dajan povra\u0107aj ulaganja u roku od tri godine. Smatra se da \u0107e se u budu\u0107nosti ve\u0107i broj preduze\u0107a suo\u010diti sa idejom da su sre\u0107ni i zdravi radnici produktivni i anga\u017eovani, i da \u0107e oni verovatnije ostati u kompaniji. Ne treba se samo oslanjati na eti\u010dnost i kvalitet rada profesionalaca u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, jer su oni to odavno prihvatili. Fokus je na onima ‘iznad’ profesionalaca za bezbednosti i zdravlja na radu: na organizacijama i zakonodavcu. Profesionalci u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu vi\u0161e su zainteresovani za to \u0161ta organizacije i zakonodavac ka\u017eu da je ‘bezbedno’ nego na ono \u0161to radnici ka\u017eu da je bezbedno. Mo\u017ee li se vi\u0161e ulo\u017eiti u stvaranje sigurnijeg radnog mesta, gde \u0107e se izgubiti potreba za uputstvima i procedurama? Verovatno da mo\u017ee. Mo\u017ee se investirati u promenu radnih uslova zajedno sa tim radnicima, umesto u ulaganje u promenu pona\u0161anja radnika.<\/p>\n Savremene tehnologije radikalno su izmenile na\u0161e \u017eivote. Da li su u istoj meri uticale i na bezbednost i zdravlje na radu?<\/strong><\/p>\n Naravno, proizvodni procesi su modernizovani, alati su unapre\u0111eni, sredstva za\u0161tite su osavremenjena. Smatra se da kompanije koje posluju u okviru svetske ekonomije, koriste ‘pla\u0161t inovacija’ da bi ponovo uvele arhai\u010dne radne prakse, zaobi\u0161le minimalne stope plata i uklonile za\u0161titne mre\u017ee zaposlenih. Sredstva za razmenu informacija zna\u010dajno olak\u0161avaju komunikaciju i rad. Ne samo \u0161to smanjuju mogu\u0107nost povre\u0111ivanja, ve\u0107 i uti\u010du na rad lica za bezbednosti i zdravlje na radu. Napredak ve\u0161ta\u010dke inteligencije \u0107e stvoriti potencijal da se proizvedu ogromne koli\u010dine dragocenih podataka. Umesto da se povla\u010de pred nekim ko treba da preuzme njihov posao, profesionalci za bezbednost i zdravlje na radu treba da prihvate \u010dime to podaci mogu da doprinesu njihovoj ulozi. Priliv novih podataka \u0107e im dati novi uvid i mogu\u0107nost da br\u017ee i lak\u0161e prepoznaju i re\u0161e problem. Na primer, napredak ve\u0161ta\u010dke inteligencije \u0107e podi\u0107i sposobnost sistema da unapred obele\u017ei anomalije u vezi sa bezbedno\u0161\u0107u i zdravljem. Ipak, model ma\u0161inskog u\u010denja samo je polovina slike, jer \u0107e i dalje biti potrebno re\u0161avati problem ljudske gre\u0161ke i bi\u0107e neophodna ljudska intervencija. Pre nego \u0161to dobiju stvarnu vrednost, podaci \u0107e morati da budu analizirani. Profesionalci koji se bave bezbedno\u0161\u0107u i zdravljem na radu su i dalje u najboljem polo\u017eaju da ih protuma\u010de, da izrade najbolju strategiju kontrole i predaju je menad\u017ementu. Bli\u017ei se tehnolo\u0161ki napredak ‘industrija 4.0’ \u2013 ve\u0161ta\u010dka inteligencija. Upravljanje putem Interneta, ma\u0161insko u\u010denje i robotika, predstavljaju promenu paradigme koja nijednu industriju ne\u0107e ostaviti netaknutom. Ove tehnologije, koje iz godine u godinu postaju sve dostupnije i naprednije, duboko \u0107e promeniti posao koji se sada radi, nose\u0107i i rizike i mogu\u0107nosti za bezbednost i zdravlje na radu. Mnoge od ovih tehnologija imaju potencijal da sa\u010duvaju ljude od \u0161tetnih na\u010dina rada, ali mogu predstavljati i potpuno nov pristup proizvodnji. Me\u0111utim, sa uklanjanjem uzroka nesre\u0107a, otkloni\u0107emo i uzroke uspeha. Ova definicija bezbednosti o\u010digledno stvara konflikt u organizaciji koja \u017eeli da uspostavi kompromis izme\u0111u bezbednosti i proizvodnih uspeha. Bezbednost i zdravlje na radu treba da podstakne uspeh, umesto da bude uzrok kolapsa organizacije. Kada je re\u010d o standardima i propisima u vezi sa bezbedno\u0161\u0107ui i zdravljem na radu, organizacije koje budu prihvatile ove tehnologije \u0107e se u bli\u017eoj budu\u0107nosti, a posebno u prelaznom periodu, suo\u010diti sa zna\u010dajnim izazovima. Zakoni i propisi \u010desto zaostaju za tehnolo\u0161kim inovacijama. Zato je klju\u010dno da organizacije ne \u010dekaju zakonodavstvo nego da deluju na neizbe\u017ene rizike po bezbednost i zdravlje na radu. Kako svet ide napred, potrebno je i da se lica za bezbednost i zdravlje na radu usavr\u0161avaju, jer \u0107e onaj ko ne krene putem usavr\u0161avanja, izgubiti korak u modernizaciji. Generacijski jaz u postoje\u0107oj radnoj snazi se \u0161iri. Mnogi radnici rade preko tipi\u010dnog sta\u017ea za penzionisanje, a veliki priliv novih radnika zna\u010di da ‘neki novi klinci’ \u2013 ‘milenijalci’, sada predstavljaju najbrojniju generaciju radne snage. Mnoga preduze\u0107a moraju da se bore sa neverovatno raznovrsnom grupom radnika, koji \u0107e verovatno razmi\u0161ljati druga\u010dije, u\u010diti druga\u010dije i druga\u010dije pristupiti primeni mera bezbednosti i zdravlja na radu. Jedno je sigurno, u bliskoj budu\u0107nosti \u0107e promena prirode rada, zajedno sa tehnolo\u0161kim poreme\u0107ajima \u2013 biti izazov za radnike, poslodavce, zakonodavce i nas profesionalce. Tr\u017ei\u0161ta rada se menjaju, postaju fleksibilnija i fluidnija. Od stru\u010dnih lica se o\u010dekuje da nadgledaju sve aspekte bezbednosti i zdravlja na radu u okviru neke organizacije, pa \u0107e raznovrstan pristup verovatno biti i najbolja odbrana protiv ‘evoluiraju\u0107eg’ radnog mesta, a neprekidna promena u poslovanju zna\u010di i da profesionalci moraju biti spremni na do\u017eivotno u\u010denje.<\/p>\n Pojedina\u010dni ciljevi Udru\u017eenja objavljeni su na www.bezbedanrad.rs i osmi\u0161ljeni su tako da se zadovolje bezbednosni i zdravstveni zahtevi koji odgovaraju svetskim normama. To su:<\/p>\n 1) Unapre\u0111enje stanja bezbednosti i zdravlja na radu.<\/p>\n 2) Edukacija i podizanje svesti poslodavaca, zaposlenih, mladih i op\u0161te populacije o zna\u010daju bezbednosti i zdravlja na radu.<\/p>\n 3) Razvijanje, podsticanje i pomaganje aktivnosti koje doprinose stalnom i sistematskom pobolj\u0161avanju i unapre\u0111enju bezbednosti i zdravlja na radu i uslova rada.<\/p>\n 4) Pra\u0107enje i sagledavanje problema u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.<\/p>\n 5) Definisanje kriterijuma, mera i aktivnosti za spre\u010davanje nesre\u0107a, povreda na radu i profesionalnih bolesti.<\/p>\n 6) Razmena iskustava i mi\u0161ljenja sa ostalim organizacijama i relevantnim institucijama u vezi sa postoje\u0107im i novim zakonskim re\u0161enjima i propisima koji se ti\u010du bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno, drugim pitanjima iz ove oblasti.<\/p>\n 7) Podsticanje i pomaganje nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dkog rada, stvarala\u0161tva i pronalaza\u0161tva u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;<\/p>\n 8) Umre\u017eavanje i saradnja profesionalaca, instituta i drugih organizacija iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.<\/p>\n Vi\u0161i cilj Udru\u017eenja je da sara\u0111uje i deluje na partnere u dr\u017eavnim institucijama (Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, Inspektorat za rad, Institut za medicinu rada, visoko\u0161kolske ustanove, ovla\u0161\u0107ene laboratorije), kako bi razumeli kompleksnosti ovih poslova i pomogli svima da se pojednostave i olak\u0161aju prate\u0107i procesi, odnosno, da bi se posvetili su\u0161tini i stremljenju ka ‘kulturi nulte tolerancije’ na povrede na radu.<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Podnaslov: ”\u017divimo u vremenu u kom smo svedoci promene i poku\u0161aja prekrajanja odnosa poslodavac-radni odnos-zaposleni. Ovaj proces \u0107e se iskristalizovati jednog trenutka, a na\u0161 zadatak je da nijedan zaposleni ne ostane nepokriven brigom za njegov bezbedan i zdrav rad. Republika Srbija se i dalje nalazi u tranziciji. Pored tranzicije u samoj dr\u017eavi, svedoci smo i […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":1031,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[14],"tags":[],"class_list":["post-1027","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-dogadaji"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/bezbedanrad.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1027","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/bezbedanrad.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/bezbedanrad.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bezbedanrad.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bezbedanrad.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1027"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/bezbedanrad.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1027\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1033,"href":"https:\/\/bezbedanrad.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1027\/revisions\/1033"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bezbedanrad.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/1031"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/bezbedanrad.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1027"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/bezbedanrad.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1027"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/bezbedanrad.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1027"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}\n\n
\n Osnovni ciljevi Udru\u017eenja ”Bezbedan rad”<\/strong><\/p>\n